Poniznost - kratka priča Novo!
0 preuzimanja
- Nekoć su ljudi gledali Boga licem u lice. Zašto danas nije tako?
Rabi odgovori:
- Jer se više nitko ne želi tako duboko sagnuti.
Židovska legenda
| Pregleda: | 898 Pregleda |
| Preuzimanje: | 0 puta |
| Ažurirano: | 30. 11. -0001. |
Slični dokumenti
U kućici na kraju grada življaše jedna mala sretna obitelj, u miru i radosti. Sve dok se jednog dana nad njihov dom nisu nadvili crni oblaci dima. Dok je vatra buktala roditelji i djeca istrčali su vani na otvoreno. Sretni što su živi i zdravi zagrlili su se čvrsto. Namoćni. Gledali su svoju kuću u plamenu i dimu.
U jednom trenutku se zgledaše sa užasom u očima jer je nedostajao najmlađi dječak od četiri godine. U trenutku dok su izlazili, on se uplašio goleme vatre, gušen dimom vratio se natrag i popeo na gornji kat.
Što učiniti? Otac i majka pogledaše se preneraženo, sestre su počele urlati. Ući u oganj je nemoguće. Vatrogasci kasne.
U tom trenutku, gore visoko otvorio se prozor. Na njemu je stajao dječak i izbezumljeno dozivao: "Tata, tata!"
Otac je zavikao što ga je grlo nosilo: "Skoči dolje!" Dječak ispod sebe nije vidio ništa osim vatre i gustog dima, ali je čuo glas i odgovorio preplašeno: "Tata, ja te ne vidim... - "Ja tebe vidim i to je dovoljno. Skači dolje!" Vikao je nesretni čovjek. Dječak skoči i nađe se zdrav u raširenim rukama oca koji ga je uhvatio u letu.
Jednom davno, stari lav, koji više nije mogao loviti, pozvao je ostale životinje i rekao im da će umrijeti od gladi i zamolio ih da love u njegovu korist. Sve su se životinje složile, osim jaguara, koji nije prihvatio lavovu zamolbu, jer bi on u tom slučaju imao hrane napretek bez imalo truda. Unatoč tomu što su ga hranili, stari je lav bio sve slabiji. Na kraju je uginuo.